Rokoko XX deo

Nekoliko značajnih imena

Šarl Kresen

   U Parizu je bio aktivan veliki broj majstora za izradu nameštaja. Najprestižniji među njima su radili za elitnu klijentelu i posedovali su odlično organizovane radionice. Kralj je imao i svoje lične radionice Gobelin u kojima su se izrađivali najfiniji dekorativni predmeti, pre svega tapiserije i nameštaj za potrebe dvora. Radionice u Gobelinu su zapošljavale ogroman broj dizajnera i zanatlija od kojih su najtalentovaniji imali položaj dvorskih majstora. Oni su bili kreatori novog stila.

   Šarl Kresen (Charles Cressent) (1665 – 1768) je bio najbrilijantiji majstor za izradu nameštaja prve polovine XVIII veka. Poticao iz porodice skulptora i majstora za izradu nameštaja i bio je učenik čuvenog majstora za izradu nameštaja kralja Luja XIV, Šarla Andre Bula. Kao skulptor se specijalizovao za izradu predmeta od livene pozlaćene bronze. Na svom nameštaju je kombinovao umeće skulptora i majstora za izradu nameštaja kreirajući raskošne i veličanstvene komade vrhunske izrade sa savršenom harmonijom između oblika, furnira i aplika od pozlaćene bronze. Bio je dvorski majstor za izradu nameštaja regenta vojvode od Orleana i brzo je stekao prestižnu klijentelu uključujući kralja Luja XV, kralja Portugala i elektora Bavarije. On je uticao na nastajanje novog oblika komode zaobljenih strana, izvijenih ivica i vitkih nogu. Koristio je egzotične vrste drveta (atlasno drvo – bois de satiné, ljubičasto drvo - bois de violette i palisander) i geometrijsku marketeriju jer se su se na takvoj podlozi najbolje isticale prelepe aplike od pozlaćene bronze koje su bile najprepoznatljivija karakteristika njegovog nameštaja. Aplike su bile u obliku trofeja, maski, grupa dece, folijažnih i floralnih motiva, cvetnih girlandi, bršljena, egzotičnih životnjia, kartuša, rokaile motiva i espanjoleta (espagnolette – španske devojke) a mnogi od ovih motiva su bili preuzeti od Vatoa. Težeći savršenstvu Kresen je bronzane aplike izlivao u svojoj radionici prilagođavajući njihove oblike određenim komadima nameštaja. To je bilo protivno esnafskim zakonima jer je postojao poseban esnaf livaca bronzanih aplika. Zbog toga je Kresen imao problema sa zakonom i finansijskih poteškoća pa je bio primoran da veliki deo svog nameštaja proda na aukcijama. To je doprinelo postojanju obimne pisane dokumentacije o njegovom delu jer su ove prodajne aukcije bile propraćene detaljnim katalozima. S druge strane njegov rad je teško identifikovati jer je obaveza označavanja nameštaja imenom majstora ili radionice bila uvedena kasnije tako da su svi Kresenovi komadi neoznačeni.