Rokoko XIX deo

„Trgovci svačim – proizvođači ničega“

     Nova moda je dovela do potražnje za raznovrsnim predmetima kojima su trgovci snabdevali imućne mušterije u Parizu u XVIII veku. To je bio zaseban esnaf trgovaca koji su se zvali marchands-merciers, i koji su se specijalizovali za luksuznu robu i skupe predmete: porcelan, nameštaj, lepeze, burmutnice i male dekorativne predmete. Njihova uloga je bila da kreiraju tržište nepotrebnih i besmislenih stvari, ali oni su takođe uticali na formiranje ukusa i širenje mode. Njih čak pominje i veliki filozof Didro u svom delu Encikopedija, nazivajući ih:  „proizvođači ničega i trgovci svačim“.

   Među najtraženijim predmetima koje su imali u ponudi bili su objects de vertu – mali i prefinjeni predmeti od najskupocenijih materijala, kao što su zlato, srebro, drago i polu-drago kamenje, porcelan, emajl, sedef i slonovača. To su uglavnom bile tabakere, pudrijere i kutijice za mirišljava ulja vignigrette, a nabolji primerci su bili prava mala remek dela na kojima je virtuoznost majstora bila dovedena do vrhunca.

   Navika ušmrkavanja duvana se u XVIII veku smatrala veoma otmenom, a upražnjavale su je i gospoda i dame širom Evrope. Tada se javila potreba za tabakerom i razvoj tog tipa kutijice za duvan je doživeo svoj vrhunac u epohi rokokoa. Kralj Luj XV je skupocene tabakere poklanjao dvoranima, drugim vladarima i državnicima kao i svojim ljubavnicama.

 

     

Gore: garnitura od tri urne, Sevr. Levo: svećnjaci od  pozlaćene bronze sa Majsenovim figurama egzotičnih ptica.

Levo: mali samovar sa figurama nagih dečaka i aplikama od pozlaćene bonze, Majsen. Desno: namena ovog malog paravana nije jasna, ali je to svakako ljubak i poželjan predmet koji se mogao naću u asortimanu „trgovaca svačim“.

   

Levo: svećnjaci od  pozlaćene bronze sa Majsenovim figurama egzotičnih ptica. Desno: burmutica od zlata, sedefa, slonovače, oklopa kornjače i polu-dragog kamenja (object de vertu).