Ampir - Egiptomanija IV deo

Baron Dominik Vivan Denon

verni saputnik Napoleona i začetnik „Egiptomanije“

   Jedan od upečatljivih fenomena ovog perioda bila je moda egipatske umetnosti. Egipatski motivi poput sfingi, krilatih lavova, skarabeja, cvetova lotosa, listova palmi i papirusa javljaju se u svim dekorativnim umetnostima. Oni su prisutni na nameštaju, ukrasnim predmetima od porcelana, bronze i stakla, mastionicama, svećnjacima i satovima. Egipatski stil utiče i na modne trendove u odevanju. Moda egipatske umetnosti poznata je pod nazivom „egiptomanija“ i ona je zapravo bila posledica Napoleonove egipatske kampanje, odnosno njegovog pohoda na Egipat od 1798 do 1801 godine.

   Zajedno sa Napoleonom na put u Egipat je iz Tulona 1799 godine krenuo i baron Dominik Vivan Denon (Dominique Vivant Denon, 1747 – 1825), kao član ekspedicije zadužene za arheološka istraživanja i izučavanje egipatskih spomenika na licu mesta. Otkrivene umetnine i predmeti bili su otpremljeni u Francusku kao ratni plen, gde su izazvali veliko oduševljenje. Egipatska umetnost je bila doživljena kao egzotična i mistična, a dizajneri su sa entuzijazmom preuzimali ove drevne motive i forme pri kreiranju svojih dela.  

   Oživljavanje egipatske umetnosti nije bilo novina epohe ampira. Italijanski umetnik Piranezi (Giovanni Battista Piranesi, 1720 – 1778) koji je znatno doprineo razvoju neoklasicizma, objavio je još 1769. godine delo „Različiti načini dekorisanja kamina“, u kome se pojavljuju mnogi egipatski motivi. Ipak, najveći doprinos egipatskom stilu početkom 19. veka dao je baron Dominik Vivan Denon, a najuticajnije delo u tom smislu bila je njegova knjiga u dva toma, ilustrovana njegovim gravirama,  objavljena 1802 godine: „Put po Gornjem i Donjem Egiptu za vreme kampanje generala Napoleona, 1798 i 1799, “(„Voyage dans la basse et la haute Egypte, pendant les campagnes de Bonaparte, en 1798 et 1799“). Knjiga je doživela veliki broj izdanja i znatno je doprinela popularizaciji egipatske kulture među Evropljanima, utičući na mnoge umetnike i dizajnere u 19 veku. Denon je prvi poželeo da u svom domu ima nameštaj u egipatskom stilu direktno inspirisan primercima koji su pronađeni prilikom arheoloških istraživanja.

 Porcelanski servis za čaj u stilu „egiptomanija“. Servis je oslikan scenema Napoleonovog pohoda na Egipat. Pozlaćene drške su u obliku glave orla, a pozlaćene ručke na poklopcima u obliku glava sfingi. Na zelenoj pozadini su oslikani zlatni motivi trofeja oružja. Proizvođač fabrika porcelana Sevr.

 Frutijera od kristalnog stakla i bronze sa figurama tri Egipćanke.

Mastionica sa figurom egipatskog evnuha, od pozlaćene bronze i mermera.

Posuda za šećer iz servisa inspirisanog egipatskom umetnošću, na vrhu drške je postavljena glava sfinge a duž tela posude nalaze se egipatski motivi i hijeroglifi, i sama kombinacija boja teget i zlatne potiče iz egipatske umetnosti. Servis je Napoleon poklonio Žozefini povodom razvoda, izrađen je u fabrici porcelana Sevr, ali kada je bio isporučen Žozefini 1812 ona je bila nezadovoljna dizajnom koji je smatrala previše svedenim pa je poklon vraćen. Najveći deo servisa se danas se nalazi Velington Muzeju (Wellington Museum) u Londonu. 

Fotelje od mahagonija u egipatskom stilu, originalno su se nalazile u domu barona Denona, a dizajnirane su po uzoru na egipatski nameštaj pronađen u Tebi. Noge su u obliku trodimenzionalnih figura lavova a rukohvati se završavaju rezbarenim motivima glave patke karakterističnim za egipatski nameštaj. Fotelje je izradio čuveni pariski majstor za izradu nameštaja Jakob Dezmalter. Danas su izložene u Muzeju Viktorije i Alberta, u Londonu (Victoria and Albert Museum).

Kabinet za medalje od mahagonija sa aplikama od srebra u egipatskom stilu. Izuzetan i ekstravagantan komad nameštaja koji je dizajnirao Šarl Persije koristeći dekorativne motive preuzete sa crteža barona Denona, izrađen u radionici Jacoba Dezmaltera. Oblik kabineta inspirisan je pilonom (monumentalnim ulazom u egipatski hram) a aplike od srebra odgovaraju repertoaru egipatskih motiva: krilati diskovi, kobre – ureusi koje simbolizuju moć faraona i vezuju se sa boginju Vadet, cvetovi lotosa i krilate skarabeje. Kabinet je danas izložen u Muzeju Metropoliten (The Metropolitan Museum of Art).

Okrugli sto  („gueridon“) sa tri podupirača u obliku krilatih sfingi u kombinaciji sa nogama lava.

Baron Dominik Vivan Denon

   Baron Dominik Vivan Denon (Dominique Vivant Denon, 1747 – 1825) bio je jedna od ključnih figura Prvog Carstva (Napoleonovog francuskog carstva). Poticao je iz porodice nižeg plemstva ali je posedovao karakter i sposobnosti koji su mu omogućili brz uspon u društvu još u epohi Starog režima. Po želji svojih roditelja u Parizu je studirao prava a iz ljubavi studirao je crtanje i graviranje. Nije poznato kako je dospeo u krug blizak kralju Luju XV, ali 1764 kralj ga je angažovao da se brine o ličnoj kolekciji rezbarenog dragog i polu-dragog kamenja markize de Pompadur, da bi uskoro stupio i u kraljevu ličnu službu sa visokim zvanjem „gentilhomme ordianaire de la chambre du Roi“. Nekoliko godina kasnije Denon postaje diplomata i služba ga vodi u Petrograd, Štokhlom i Švajcarsku (gde se sprijateljio sa Volterom), a potom i u Napulj. Boraveći u Južnoj Italiji, veliki deo svog

 vremena je posvetio izučavanju umetnosti i izradi gravira i crteža.

   Po povratku iz Italije stekao je diplomatsku penziju, kao i porodično nasledstvo, tako da je mogao potpuno da se posveti lepim umetnostima, živeći kao džentlmen. Denon je bio strastveni kolekcionar „etrurskih“ vaza, pri čemu se u 19 veku pod tim pojmom podrazumevala pre-klasična, klasična i helenistička umetnost. Ponovo je otputovao u Italiju, ovog puta na sever u Firencu i Veneciju, gde je proveo pet godina do izbijanja Francuske revolucije.

  Burne godine Terora Denon je preživeo zahvaljujući poznanstvu za vatrenim republikancem, slikarom Davidom, a čak je postigao da bude postavljen za državnog gravera novog režima.

   U vreme uspona Napoleona, Denon je posećivao Žozefinine salone gde je najverovatnije upoznao obećavajućeg generala stekavši njegovo poverenje. Neposredno nakon Egipatske kampanje i ekspedicije Denon stiče najvažnije pozicije i najistaknutija zvanja u domenu kulture i umetnosti. Bio je član osnivač Egipatskog instituta i član Akademije Lepih Umetnosti, odseka za slikarstvo, a 1802 postavljen je za direktora nedavno reorganizovanog Centralnog Muzeja Umetnosti (Museé Central des Arts), bio je generalni direktor Muzeja Napoleon. To je bio najbolje organizovan i najbogatiji muzej u tadašnjoj Evropi. Denon je bio zadužen za nabavku i transport umetničkih dela, koja su često bila deo ratnog plena donešena iz najznačajnijih evropskih umetničkih centara i izložena u Muzeju Napoleon. Pored toga Denon je bio direktor i nadzornik Francuskih spomenika, kao i direktor manufaktura Sevr (Sèvres), Gobelin (Gobelins) i Savoneri (Savonnerie). Denon je bio arbitar ukusa i Napolonov savetnik za izbor umetničkih dela ali i dekorativnih predmeta koji su krasili carske salone i apartmane. Njegova ličnost dala je osoben pečat grandioznoj umetnosti Napoleonovog doba, posebno u smislu doslednog arheološkog oživljavanja egipatske i umetnosti.

Portret barona Dominika Vivana Denona, Robert Lefevre, Nacionalni Muzej Versaj