Ampir kreatori stila Persije i Fontent II deo

Kreatori stila – Persije i Fonten

   Veoma mudro, Napoleon je angažovao vrhunske francuske umetnike, a među njima najveće zasluge za kreiranje stila ampir pripadaju arhitektama Šarlu Persijeu (Charles Percier, 1764 – 1838) i Pijeru Fontenu (Pierre – François – Léonard Fontaine, 1762 – 1853) . Oni su postali bliski prijatelji još u vreme kada su zajedno studirali arhitektru u Parizu. Obojica su osvojila prestižnu nagradu Prix de Rome, koju je dodeljivala Francuska Akademiju u Rimu, Persije 1786, a Fonten 1785. Nagrada je podrazumevala stipendiju koja im je omogućila da provedu pet godina u ovom umetničkom epicentru, izučavajući umetnost renesanse i antičke spomenike Starog Rima.

   Prijatelji suprotnih karaktera, introvertni i rezervisani Persije i društveni i ambicozni Fonten, radili su kao tim, i uspeli su da steknu reputaciju u Francuskoj uprkos padu monarhije. Napoleon ih je angažovao za realizaciju brojnih i izuzetno važnih projekata, među kojima je bila adaptacija rezidencije Napoleona i Žozefine palate Malmezon (Château de Malmaison) i renoviranje palate Luvr (Palais de Louvre). Njihov najambiciozniji projekat bila je Palata kralja Rima (Palais du Roi de Rome) u Parizu koja je ostala nedovršena. Fonten je 1811 bio postavljen za carskog arhitektu (architecte de l’Empereur). Persije i Fonten su bili i dekorateri i dizajneri i osmišljavali su celokupan izgled enterijera do najsitnijih detalja, uključujući izgled nameštaja, tkanina za tapaciranje nameštaja i draperija, svećnjaka, porcelanskih vaza i servisa i svih ukrasnih predmeta. Prilikom zvaničnih proslava i banketa oni su dizajnirali dekor i osmišljavali su izgled trpeze.

   Persije i Fonten se s pravom mogu smatrati kreatorima stila ampir. Oni su svoj dizajn bazirali na neoklasicizmu s kraja 18. veka, pri čemu su su se zalagali za dosledno ugledanje na antičke uzore, zasnovano na arheološkim otkrićima, i u tome leži suštinska razlika između njihovog stila i slobodnije interpretacije antičke umetnosti prethodne epohe. Njihov stil je bio uzvišen, strog i grandiozan. Forme i motivi antičkog sveta sada su dobili novu ulogu, oni su postali simboli Napoleonove imperijalne moći i vojnog trijumfa.

   Najuticajnije delo Persijea i Fontena u kome su oni dali precizne nacrte za različite enterijere, nameštaj i najraznovrsnije dekorativne predmete u stilu ampir bilo je „Recueil des décorations intérieures“ („Kolekcija dekoracije enterijera“, 1801 - 1812).

 

 

Persije i Fonten su svoj dizajn i dekorativne šeme objavili u delu „Recueil des décorations intérieures“ („Kolekcija dekoracije enterijera“, 1801 – 1812) koje će postati najuticajniji izvor inspiracije umetnicima, dekoraterima, dizajnerima, različitim zanatlijama i majstorima za izradu nameštaja u periodu stila ampir. Oni su se pozivali na direktno preuzimanje antičkih motiva i na njihovu doslednu i preciznu primenu na savremenim artefaktima i u enterijeru. Motivi kao što su: glave ovnova, grifoni, krilate boginje pobede, rozete i palmete spadaju u njihov repertoar a zapravo su preuzeti iz antičke umetnosti.