Bidermajer VI deo

Jozef Urlih Danhauzer

i ostali majstori u službi građanstva

   Stil bidermajer nije nastao kao ambiciozan projekat dvorskih arhitekata i dizajnera kao što je to bio slučaj sa stilom ampir i nizom drugih dvorskih stilova prethodnih epoha koji su nastali po želji ili hiru monarha i njemu bliskih ličnosti. Ovi stilovi neminovno prihvaćeni od strane aristokraije vršili su uticaj i na izgled nameštaja koji su koristili i obični građani i na taj načani su postajali opšti modni trendovi.

   Za nameštaj u stilu bidermajer je karakteristično da su ga istovremeno i dizajnirali i izrađivali majstori – zanatlije. Nije slučajno što je ovaj građanski stil nastao upravo u Beču. Naime car Jozef II (vladao 1767 – 1790) je još u 18. veku izdao dekret da se majstori za izradu nameštaja mogu baviti svojom delatnošću samo ukoliko završe kurs crtanja na Akademiji lepih umetnosti. Bilo je obavezno i polaganje majstorskog ispita a radionice za izradu nameštaja morale su biti pravilno registrovane. Školovanje zanatlija znatno je doprinelo njihovom razumevanju principa dizajna nameštaja kao i kvalitetu izrade nameštaja. Majstori - stolari najbolje su poznavali osobine drveta i mogućnosti za njegovu obradu, a isto tako dobro su poznavali i potrebe običnih građana za koje su izrađivali nameštaj. Zbog toga je njihov nameštaj bio trajan, solidan, funkcionalan i udoban, i građani su ga često kupovali kao investiciju.

   U Beču je 1814. bilo registrovano 578 radionica iz izradu nameštaja, a 297 stolara je imalo zvanje majstora. Veliki broj anonimnih majstora za izradu nameštaja bio je aktivan i u drugim centrima Austrijskog carstva, kao i u Nemačkoj, izlazeći u susret potrebama građanske klase.

   Ipak i kada je stil bidermajer u pitanju postoji nekoliko ličnosti koje su se isticale i koje su među svojim klijentima imale monarhe i aristokrate. Zapravo ovih nekoliko vodećih dizajnera i majstora iz izradu nameštaja imali su važnu ulogu u kreiranju i širenju stila bidermajer.

   Najznačajniji od njih bio je Jozef Urlih Danhauzer (Josef Urlich Danhauser, 1780 – 1829 ). Danhauzer je studirao vajarstvo na Akakdemiji u Beču, a karijeru je otpočeo izrađivanjem pozlaćenih ukrasa od drvene paste koji su služili kao zamena za predmete od pozlaćene bronze. Godine 1804. dobio je ekskluzivno pravo od cara i stekao primat u proizvodnji ovih ukrasa. Preduzimljiv i inventivan Danhauzer je nastojao da proširi posao, a to mu je pošlo za rukom kada je dobio specijalnu dozvolu za proizvodnju nameštaja koja mu je omogućila da 1814. osnuje prvu veliku firmu za kompletno uređenje enterijera u Beču.

   Danhauzer je radio pod pokroviteljstvom carske porodice i imao je aristokratsku klijentelu. Njegov najprestižniji projekat bio je uređenje enterijera palate nadvojvode Karla od Austrije, brata cara Franca I, u Beču. Ovo zdanje je današnji Muzej Albertina. Pored toga za istog poručioca Danhauzerova firma je radila na uređenju zamka Vailburg blizu Badena. Danhauzer je bio angažovan i kada je trebalo urediti u modernom stilu privatne apartmane Nadvojvode Karla Franca Jozefa od Austrije i njegove žene princeze Sofije od Bavarije u palati Blauer Hof u Laksemburgu. Tom prilikom on je dizajnirao damski pisaći sto za salon princeze Sofije koji će postati jedan od sinonima za stil bidermajer.

   Posao se brzo i uspešno razvijao tako da je Danhauzer bio u mogućnosti da fabriku snabde sa najsavremenijom mehanizacijom i da zaposli 130 radnika.

   Pored toga što je dizajnirao i izrađivao nameštaj, Danhauzer je dizajnirao i proizvodio i sve ostale komponente neophodne za uređenje enterijera, kao što su: tkanine za tapaciranje nameštaja, tapete, zavese, draperije i baldahini za krevete, lampe i lusteri, male skulpture i ostali ukrasni predmeti. O tome svedoči preko 2500 skica za nameštaj, zavese, draperije i druge predmete koje je izradio Jozef Danhauzer i koje se danas čuvaju u Muzeju Primenjenih Umetnosti u Beču (MAK – Österreichisches Museum für angewandte Kunst).

   Fascinantan broj ovih crteža otkriva da je Danhauzer bio veoma talentovan i zapanjujuće produktivan dizajner. Pored stila bidermajer na ovim skicama su vidljivi i uticaji ampira, englekih dizajnera koji se poistovećuju sa neoklasičnim stilom Adama, Šeratona i Hepelvajta, kao i naznake stila rokoko koji će postati veoma popularan nekoliko decenija kasnije u eri obnavljanja stilova prošlosti. Ipak ime Jozefa Danhauzera se najviše vezuje za stil bidermajer, zbog kreiranja originalnih i funkcionalnih komada nameštaja, modernog duha koji će inspirisati kako njegove savremenike tako i dizajnere narednih generacija. Ove skice ukazuju i na to da je nameštaj ili ceo enterijer bilo moguće naručiti i putem kataloga, što je jedna od tekovina modernog doba. 

   Posebno inspirativni za svakog dizajnera bili su mali komadi nameštaja kao što su stočići za ručni rad, postolja za žardinjere za cveće i držači za note. Pored zanimljivog dizajna Danhauzer je posvećivao posebnu pažnju složenim mehanizmima za rasklapanje i sklapanje ili izvlačenje pojedinih delova kod ovih komada, čime je postizao maksimalnu funkcionalnost.  

   Firma je pružala usluge projektovanja enterijera po želji klijenata, a ove projekte je nadgledao sam Danhauzer. To je bila jedna od prvih firmi koja je u ponudi imala garniture nameštaja. Takođe je nudila proizvode u širokom rasponu cena, tako da je brzo stekla brojne klijente i među građanima srednje klase koji su žarko želeli da prate modne trendove. Zahvaljujući sve većem broju porudžbina iz čitave srednje Evrope Danhauzer je otvorio prodajne salone u Gracu i Pešti.   

   Nakon smrti Danhauzera posao je preuzeo njegov sin, Jozef Franc Danhauzer (1805 – 1845). On je bio talentovan i afirmisan slikar, član Akademije lepih umetnosti, a među njegovim pokroviteljima i ličnim prijateljima bio je i Franc List. Danhauzer mlađi je više bio posvećen slikarstvu, ali se bavio i dizajnom nameštaja i enterijera, vodeći fabriku, sa nešto manje preduzetničkog duha, do 1839 godine.

Fotografija levo: jedan od zvaničnih salona u palati u kojoj je živeo, u Beču, nadvojvoda  Karlo (kasnije će u ovoj palati živeti vojvoda Albert od Saks - Tašena, koji je bio veliki kolekcionar, i zbog toga se muzej u koji je pretvorena palata zove Albertina) U periodu kada je u palati živeo nadvojvoda Karlo, Dahauzer je bio angažovan za uređenje enterijera, dizajn i izradu nameštaja i to je bio njegov najveći projekat. Nameštaj za ovu palatu je bliži stilu ampir nego stilu bidermajer, jer je ampir svakako pogodniji stil za rezidenciju aristokrate najvišeg ranga. Danhauzer je u potpunosti ispunio očekivanja poručioca i komadi dizajnirani za ovaj enterijer su raskošni, dekorisani sa dosta pozlate i aplika od pozlaćene bronze, ali su ipak laki i elegantni sa blago izvijenim konturama. Fotografija desno: fotelja koju je dizajnirao Danhauzer za salon u palati nadvojvode Karla u Beču oko 1823. Fotelja je od rezbarenog i pozlaćenog drveta sa ravnim naslonom koji je spiralno izvijen u gornjem delu. Među rezbarenim motivima su venci lovorovog lišća, folijažne volute i floralni motivi. Prednje noge su tokarene u obliku cveta akantusa a zadnje noge su sabljasto izvijene ka spoljašnjosti. Fotelja je primer za izuzetnu raznolikost Danhauzerovog dizajna i svedoči o tome da je on kreirajući svoje modele bio inspirisan različitim stilovima.

 

Fotografija gore levo: enterijer sa pisaćim stolom koji je Danhauzer dizajnirao za privatni apartman princeze Sofije u palati Blauer Hof u Laksemburgu, u blizini Beča, (gvaš, Johan Stefan Deker). Fotografija gore desno: sto je nastao kao spoj nekoliko njegovih ranijih modela uključujući i sto - žardinjeru sa kavezom za ptice i akvarijumom, akvarel iz kolekcije Danhauzerovih skica za nameštaj. Fotografija dole sredina: pisaći sto princeze Sofije sa svojim potpuno zaobljenim konturama i podupiračima koji istovremeno služe i kao žardinjere za cveće je funkcionalan, elegantan i nenametljiv i kao takav odražava suštinu stila bidermajer. To je jedan od najpoznatijih Danhauzerovih modela nameštaja i postoji nekoliko varijacija njegovog dizajna. 

 Skice za stolice, iz kolekcije Danhauzerovih crteža, 1814 - 1829, Beč, Austrijski Muzej Primenjenih Umetnosti, Beč

 Skice za sofe, iz kolekcije Danhauzerovih crteža, 1814 - 1829, Austrijski Muzej Primenjenih Umetnosti (MAK), Beč

Skice za krevete, baldahine i kolevke, iz kolekcije Danhauzerovih crteža, 1814 - 1829, Beč, Austrijski Muzej Primenjenih Umetnosti (MAK), Beč

Skice za zavese i draperije, iz kolekcije Danhauzerovih crteža, 1814 - 1829, Beč, Austrijski Muzej Primenjenih Umetnosti (MAK), Beč

 Skica za toaletni stočić, draperije i zavese u enterijeru, iz kolekcije Danhauzerovih crteža, 1814 - 1829, Beč, Austrijski Muzej Primenjenih Umetnosti (MAK), Beč

 Skica za enterijer, iz kolekcije Danhauzerovih crteža, 1814 - 1829, Beč, Austrijski Muzej Primenjenih Umetnosti (MAK), Beč

 

Sofa iznenađujuće modernog i originalnog izgleda koja kao da najavljuje bečku secesiju - umetnički pokret koji će oformiti najnapredniji austrijski umetnici i dizajneri stotinak godina kasnije. Danhauzerov dizajn, Beč, oko 1820 - 1825 g.

Ovalni sto sa fijokom ima toliko snažno izvijene noge da se one dodiruju u srednjem delu.  Noge se dodatno spiralno uvijaju u donjem delu obuhvatajući dva poprečna podupirača. Ovaj smeli Danhauzerov dizajn svedoči o genijalnosti i inventivnosti ovog umetnika. Beč, 1820 - 1829 g.

Slika "Komična scena u ateljeu", Jozef Franc Danhauzer. Beč, 1823. Danhauzer mlađi je bio poznati slikar, veoma posvećen svojoj umetnosti, tako da je više voleo da slika nego da se bavi poslovima velikog preduzeća koje je njegov otac ostavio iza sebe. Ipak nakon očeve smrti preuzeo je njegove dužnosti, i nastavio je da vodi fabriku, dizajnirajući nameštaj i enterijere.