Bidermajer II deo

Ko je bio gospodin Bidermajer?

   Kako je zapravo nastao pojam bidermajer i na koji način je on ušao u upotrebu imenujući jedan stil dekorativnih umetnosti? Termin „Bidermajer“ su skovali oko 1853 pesnik Ludvig Aikrod (Ludwig Eichrodt) i lekar Adolf Kusmaul (Adolf Kussmaul) koji su zajedno objvaljivali komične stihove u minhenskom humorističnom časopisu „Fliegende Blätter“. Oni su osmislili lik Vailanda Gotliba Bidermajera (Weiland Gottlieb Biedermaier), a njegovo prezime je spoj nemačke reči „bieder“ koja znači jednostavan i tipičnog nemačkog prezimena Maier. Ovaj lik je bio sinonim za prostodušnog, poštenog građanina, lišenog iluzija i intelektualnih ambicija, zadovoljnog sigurnim utočištem koje mu pruža njegov dom. Takva je zapravo bila buržijska klasa u čitavoj Evropi u doba restauracije. Termin bidermajer je stoga u trenutku kada je prvi put primenjen na stil života i uređenja enterija (1866 u delu Georga Hirta „Das Deutche Zimmer“) imao negativnu konotaciju. Međutim kada je u Beču (u muzeju Österreichisches Museum für Kunst und Industrie) 1896 godine održana velika izložba posvećena dobu Bečkog Kongresa pogled savremenika na ovaj stil se potpuno promenio. Njegova elegancija i originalnost su sagledani u drugačijem svetlu, on ponovo postaje popularan za uređnje enterijera, izrađuju se direktne replike komada nameštaja u bidermajer stilu, ali on istovremeno postaje inspiracija za inovativne komade u stilu art deko, pa i kasnije za nameštaj u različitim stilovima moderne tokom XX veka.

Stil imperatora Napoleona po meri običnog građanina

   Stil bidermajer proizilazi iz stila ampir istovremeno predstavljajući njegovu suprotnost. Ampir je grandiozan neoklasični stil kreiran pod pokroviteljstvom Napoleona I sa ciljem da u punom sjaju iskaže njegovu moć i veličinu. Bio je zastupljen u Francuskoj, u svim zemljama u kojima je Napoleon ispoljavao svoju vlast, ali i u onima koje su mu bile najveći protivnici, kao na primer u Rusiji. Nameštaj u stilu ampir je masivan i impozantan, na njemu preovlađuju ravne linije, često je obložen furnirom mahagonija čija tamna i istovremeno topla nijansa čini savršenu podlogu za aplike od pozlaćene bronze koje doprinose celokupnom efektu raskoši. Pored toga  prisutni su i trodimenzionalni dekorativni elementima od pozlaćene bronze. Stil dostojan imperatora podrazumeva razmetljivo korišćenje pozlate. Dekorativni motivi su preuzeti iz repertoara klasične antičke umetnosti a među najpopularnijim su lavovi, grifoni, labudovi i venci od lovorovog lišća a nakon Napoleonove egipatske kampanje ulaze u modu predmeti u egipatskom stilu sa motivima sfingi i faraona. Pored toga postoje i tipovi nameštaja čiji je celokupan izgled inspirisan nameštajem antičke Grčke i Rima.  

   

Fotografije: levo: Imperator Napoleona Bonaparta u svom kabinetu, Žak – Lui David, 1812. Enterijer odaje u ampir stilu sa pisaćim stolom sa podupiračem u obliku lava i sa foteljom koja je veoma nalik Napoleonovom prestolu; sredina: Napoleonova spavaća soba u palati Petit Trianon, vidi se deo stola sa podupiračima koji se završavaju lavljom šapom i sa aplikama od pozlaćene bronze u obliku klasičnih antičkih motiva (palmete, rozeta i mitološko biće sa glavom konja i repom ribe); desno: postament za umivaonik, od mahagonija sa puno elemenata od pozlaćene bronze, oblik je inspirisan antičkim tripodom (sto ili postament sa tri podupirača), dekorativni motivi u obliku labudova i delfina su tipični za stil ampir i takođe su preuzeti iz antičke umetnosti.

   Bidermajer preuzima forme stila ampir ali ih omekšava uvođenjem zaobljenih linija. Nameštaj u stilu bidermajer je lišen suvišnih ukrasa tako da njegove elegantne i fluidne konture u potpunosti dolaze do izražaja a utisak koji ostavlja može biti iznenađujuće moderan. Nameštaj je funkcionalan i udoban i može delovati jednostavno u odnosu na monumentalan ili kitnjast nameštaj predhodnih epoha. 
   Dizajn nameštaja je zasnovan na osnovnim geometrijskim oblicima kao što su kvadrat, trougao, krug i elipsa, koji su ukombinovani tako da čine skladnu celinu. Kod komoda, ormana i sekretera u pravougaonu površinu može biti upisan trougao, krug, polu-krug ili elipsa.  Nameštaj oblih linija, poput stolova, stolica i sofa, odlikuje se kombinovanjem krivina i kontra – krivina čime se postiže dinamičan efekat, a ovi komadi su posebno originalni i elegantni. Težnja za suprotstavljanjem konkavno i konveksno izvijenih kontura ogleda se i u popularnosti oblika lire, koji se često javlja u vidu podupirača malih stolova ili na naslonima stolica. Jedan od originalnih bidermajer izuma je sekreter u obliku lire. Sfera je još jedan od geomatrijskih oblika koji se javlja na nameštaju, bilo kao dekorativni element u vidu malih kugli najčešće crne boje, bilo kao forma celog komada nameštaja. Među najsloženije, najoriginalnije i najlepše komade bidermajer nameštaja spadaju stočići za ručni rad u obliku globusa ili polulopte.  

Orman - vitrina, unutar pravougaonih vrata na prednjoj strani upisana je elipsa. Ova staklena ovalna površina dekorisana motivima sunčevih zraka daje lakoću rigidnoj formi ormana. Iznad vrata se nalazi trouglasti zabat. Orman je obložen furnirom breze. Nemačka oko 1820.

Sofa na kojoj je posebno izražena kombinacija krivina i kontra- krivina, efekat koji je često zastupljen na nameštaju za sedenje u bidermajer stilu, dajući mu dinamičan i originalan izgled. Austrija, oko 1825.

Par ovalnih stočića sa podupiračima u obliku lire i bazom u formi polu - meseca. I ovde je uočljiva igra krivina i kontra - krivina. Austrija, oko 1820 - 1825.

Sekreter lira je primer inovativnog bidermajer dizajna koji je zapanjujuće modernog duha i na kome je originalna kombinacija geometrijskih oblika dovedena do savršenstva. Iako je domninantni oblik zapravo više jajasta forma ovaj tip sekretera je poznat pod nazivom "sekreter - lira". Nastao je u Beču iz tradicije izrade komplikovanih sekretera na ispitu kojim su zanatlije sticale zvanje majstora. Oni su bili podstaknuti da kreiraju razrađene komade s primenom najzahtevnijih tehnika dekoracije kako bi pokazali svoju veštinu. Ovaj sekreter -lira je obložen furnirom od svetllih vrsta drveta jasena, javora i tise, kojima politura visokog sjaja daje baršunast efekat. Konture i fijoke su istaknute okvirima od drveta obojenog u crno imitirajući abonos i čine snažan kontrast u odnosu na svetlu podlogu ističući lepotu savršeno ukomponovanih geometrijskih oblika. Upečatljiv po svojoj originalnosti, jednostavnosti i lepoti, pored toga što spada među najlepše primere nameštaja u bidermajer stilu, ovaj sekreter - lira anticipira art deko stil koji će nastati sto godina kasnije. Beč, oko 1810. 

 Stočić za ručni rad u obliku globusa je još jedno inovativno rešenje dizajnera bidermajer nameštaja. Oblik donjeg dela, sa tri izvijena podupirača sa vrhom u obliku glave ovna i stopom u obliku kopita koji počivaju na trouglastoj bazi, je preuzet sa modela u neoklasičnom stilu i inspirisan je antičkim tripodom. Ali globus sa gornjom polu-loptom koja se otvara otkrivajući puno malih pregrada za odlaganje pribora za ručni rad je novina uvedena u 19. veku. Ovaj stočić je pravi dragulj, raskošan je i dopadljiv, a na njemu su iskombinovani klasični motivi sa elementima u modernijem bidermajer stilu kreirajući iznenađujući efekat. Za izradu stočića su korišćene su različite tehnike dekoracije kao što su rezbarija i pozlata na podupiračima i intarzija na sferi i u njenom unutrašnjem delu. U donjem delu sfere su pregrade a gornji deo ima centralno ububljenje natrkiljeno kupolom sa po jednim dorskim stubićem sa svake strane i figurama razigranih ninfi sa leve i desne strane. Prikazivanje maštovite arhitektonske fasade u unutrašnjem delu karakteristično je za ovaj tip stočića. Furnir oraha, mahagonija i trešnje, intarzija od javora, drvo lakirano u crno imitirajući abonos, pozlata. Beč, oko 1820. g. 

   
   Mahagoni je u početku bio korišćen i za izradu nameštaja u bidermajer stilu, ali ubrzo u upotrebu ulaze lokalne vrste drveta: orah, trešnja, kruška, jasen, javor i breza. Toliko popularne u Francuskoj, aplike od pozlaćene bronze potpuno izlaze iz upotrebe na nameštaju u stilu bidermajer, rezbarija je takođe svedena na minimum a rezbareni detalji su najčešće rađeni u plitkom reljefu. Glavni dekorativni element ovog nameštaja postaje prirodna šara drveta, pa se najčešće koristi furnir od delova drveta bliskih centru ili korenu stabla, jer su tu najizraženije i najneobičnije šare. Furnir je postavljen tako da se prirodna šara strukture drveta pruža vertikalno, a kako bi njen efekat što više došao do izražaja površine su relativno velike, nisu prekinute profilima, ispustima ili drugim dekorativnim elementima, a između fijoka na komodama nema podele. Okrugla gornja ploča velikih salonskih stolova je idealna površina za uklapanje segmenata furnira živopisnih šara. Politura fisokog sjaja u potpunosti ističe lepotu prirodnih šara drveta. 

   Pored toga, kao tehnika dekoracije, ponekad se koristi intrazija, i to u vidu delikatnih, tananih linijskih motiva u kontrasnoj nijansi u odnosu na ton podloge. Javljaju se i detalji od slonovače, najčešće kao kružne aplikacije oko ključaonica. 
  Tehnika dekoracije tipična za bidermajer, koja se ponekad koristi umesto intarzije, je slikanje mastilom. Ovom tehnikom mogu biti naslikani motivi cveća, voća i lišća, kao i mali pejsaži ili ljudske figure unutar ovalnih okvira. Johan Georg Hiltl (Johann Georg Hiltl), majstor za izradu nameštaja iz Minhena, uvodi tehniku štampanja na drvetu, koja je omogućila dekorisanje nameštaja složenim i detaljnim mitološkim i alegorijskim scenama i klasičnim pejsažima preuzetim sa gravira i crteža. Na ovaj način su bili dekorisani reprezentativni komadi nameštaja.
   Trodimenzionalni dekorativni elementi poput okruglih stubića kod komoda, ispusta  i profila kod sekretera i pojedinih elemenata kod perforiranih naslona stolica (male sfere, zavijutci ili šipčice) mogu biti od drveta obojenog u crno imitirjaći abonos, čineći upadljiv kontrast u odnosu na svetliju boju drveta od kog je izrađen komad nameštaja. 

 Komoda sekreter, tipičan primerak nameštaja u bidermajer stilu praktična komoda koja ima dve funkcije, gornja "fijoka" se izvlači i transformiše se u pisaći sto otkrivajući male fijoke i centralnu pregradu za dokumenta i pribor za pisanje. Komoda je obložena furnirom oraha sa izraženim šarama koji joj daje upečatljiv dekorativni efekat. Polustubovi na prednjoj strani, blago izvijene stope, unutrašnji deo površine za pisanje i linijski elementi između fijočica su od drveta obojenog u crno imitirajući abonos. Unutrašnje fijočice su obložene furnirom drveta kruške. Oko 1825. g.

Komoda obložena furnirom jasena i bojenog jasena je još jedan primer upotrebe prirodne šare drveta kao glavne dekoracije na nameštaju. Stubići od drveta u boji abonosa sa pozlaćenim korintskim kapitelima i bazama unose dinamiku u ovaj komad strogih ravnih linija i pravougaonog oblika. Južna Nemačka. Oko 1825 - 1830 g.

 Salonski sto za centar prostorije sa okruglom gornjom površinom i jednim centralnim podupiračem u obliku šestostranog stuba koji počiva na trouglastoj bazi je tipičan oblik stola u bidermajer stilu. Velika gornja površina je idealna za kreiranje složenih šara od furnira drveta dajući stolu jednostavne forme raskošan izgled. Živopisne šare su dobijene uklapanjem segmenata furnira od korena oraha, kojim je obložen ceo sto. Austrija, oko 1825.

Salonski sto za centar prostorije, obložen furnirom korena oraha koji je na okrugloj gornjoj površini uklopljen tako da formira šare u obliku sunčevih zraka u centru okružene šarama poznatim pod nazivom "ostrige", čime je postignut izuzetno raskošan dekorativni efekat. Sto ima jedan centralni šestougaoni stub koji podupiru tri elementa u obliku "C" voluta koji počivaju na trouglastoj bazi. Oko 1825 - 1830 g.

 Damski stočić za ručni rad, pravougaona gornja ploča obložena je simetrično uklopljenim segmentima furnira korena oraha a u centralnom delu se nalazi ovalna intarzija od svetlog drveta javora. Ispod se nalazi jedna fijoka. Zarubljeni uglovi su takođe dekorisani geometrijskom intarzijom. Stočić ima izrazito izvijene, vitke, sabljaste noge tipične za stil bidermajer. Oko 1825 - 1830.

 Sofa sa rezbarenom dekoracijom u vidu dva roga izobilja ispunjenih voćem, žirovima i lišćem. Izvijeni gornji delovi rogova izobilja formiraju rukohvate sofe, oni su u obliku snopa palminog lišća i dekorisani su žljebovima a završavaju se spiralnim zavijutkom. Gornji deo naslona je takođe rezbaren, u centru se nalazi rozeta a oko nje su palmete, zaobljeni krajevi su dekorisani folijažnim motivima. Sofa je furnirana drvetom trešnje. Južna Nemačka, oko 1830.

Sofa izuzetno elegantne forme zaobljenih kontura, obložena furnirom kavkaskog oraha raskošnih šara. Stope u obliku "C" i "S" izvijenih voluta sa spiralnim zavijutcima na krajevima. Najlpeša osobenost ove sofe su njeni rukohvati na kojima su prikazani u intarziji od javora rogovi izobilja. Oni su u celosti detaljno oslikani mastilom, počevši od latica na telu roga, preko gorenjeg dela roga koji se sastoji od izvijenih latica ispod kojih se nalazi niz cvetova, do obilja voća i lišća koji ispunjavaju rog izobilja formirajući raskošan buket. Crtanje mastilom na drvetu bila je jedna od tehnika dekoracije koja se primenjivala na bidermajer nameštaju, i koja je mogla da dostigne izuzetno visoko umeće izrade sa detaljno i naturalistično prikazanim motivima, za šta je ova sofa lep primer. Beč, oko 1825 - 1830.

Salonski sto koji je izradio Johan Georg, odlikuje se inovativnom primenom štampane dekoracije na drvetu. Gornja ploča stola dekorisana je štampanim alegorijskim scenama i pejsažima unutar trapezastih i centralnog osmougaonog okvira. Motivi su preuzeti sa poznatih gravira. Furnir trešnje, prstenast okvir na centralnom delu podupirača lakiran u crnu boju abonosa, kružna baza i stope od oraha. Minhen, 1820. g.