Neoklasicizam VII deo

Srebro i pozlaćena bronza

   Do danas nije sačuvano puno predmeta od srebra iz 18 veka, zato što je bila uobičajena praksa da se oni tope, zbog promene mode ili iz finansijskih razloga. Ipak u Parizu je 1750. godine bilo aktivno oko 500 zlataraskih radionica od kojih su mnoge radile i za strane klijente. Zlatari su teško napuštali stil rokoko, sa svojim kitnjastim, izvijenim, asimetričnim formama. Ipak stil neoklasicizam postepeno uspeva da se nametne sa svojim ravnim linijama, elegantnim simetričnim formama i svedenom dekoracijom. Tokom 1770-ih zlatari u svoj repertoar uvode motive kao što su sfinge, grifoni i lavovi, kao i ornamente preuzete sa antičkih hramova. Jednostavni oblici, pravih kontura bili su obogaćeni nizovima perli, žljebovima, trakama i lovorovim lišćem. U tom periodu nastaju pravi minijaturni spomenici koji ukrašavaju trpezarijske stolove tokom svečanih večera. Među zlatarima se ističe Roetier (J.N. Roettiers) koji je izradio po porudžbini Katarine Velike raskošan servis od hiljadu komada koji je ona pokonila svom miljeniku princu Orlovu. Ovaj servis je danas podeljen i nalazi se u nekoliko značajnih kolekcija.

   Što se tiče pozlaćene bronze, osim aplika za nameštaj, izrađivao se čitav niz sjajnih i raskošnih predmeta sa osobenostima novog stila. Tu spadaju višekraki stoni i zidni svećnjaci, mermerne i porcelanske vaze sa drškama i postoljima od pozlaćene bronze i kaminski satovi. Među majstorima za izradu predmeta od pozlaćene bronze najznačajniji je genijalni Pijer Gotijer (Pierre Gouthière) čije je umeće dostiglo najviši nivo u delima zapanjujuće lepote, složenosti i prefinjene raskoši u neoklasičnom stilu. Ovi premdeti se odlikuju savršenim dizajnom i izuzetnom završnom obradom sa efektnim kombinovanjem sjajnih i mat površina. Među Gotijerovim klijentima bile su aristokrate među kojima su najznačajniji grofica de Mazarin (Duchesse de Mazarin), grof d’Aumont (Duc d’Amount) i Madam de Bari (Madame du Barry) Madam de Bari je poručila od Gotijera veliki broj ukrasnih predmeta i sitnica a ova porudžbina će je doveti do finansijske katastrofe. Naravno postoji i veliki broj predmeta izuzetne lepote i savršene izrade koji se ne mogu sa sigurnošču pripisati ni jednom poznatom majstoru za izradu predmeta od pozlaćene bronze, tako da će njihovi autori, iako zaslužni, zauvek ostati anonimni.

Levo: sosijera u obliku antičke uljane lampe. Desno: supijera iz raskošnog servisa Grigorija Orlova.

Bronzani zidni svećnjak najznačajnijeg majstora za izradu predmeta od bronze Pijera Gotijera.

 Levo: gorionik za miris od polu – dragog kamena jaspisa sa aplikama od pozlaćene bronze koje je izradio Gotijer. Gorionik je izrađen po uzoru na antički tripod. Dole sredina: vaza sa poklopcem od belog alabastera i aplikama od pozlaćene bronze u obliku glava ovnova između kojih padaju cvetne girlande koje obuhvataju telo vaze, tri izdužene, blago izvijene noge vaze se završavaju kopitom ovna. Vaza počiva na okrugloj bazi. Dole levo: vaza od bledo zelenog porcelana („seladon“) sa aplikama od pozlaćene bronze koje je vrhunski izradio Gotijer. Posebno se ističu dve ženske figure koje stoje na mestu drški.

Levo: burmutnica sa likom Marije Antoanete je primer dragocenih sitnica – „objecst de vertu“, koje su bile omiljene tokom čitavog 18 veka, kao mali statusni simboli i izrazi naklonosti koji su se poklanjali prijateljima i ljubavnicama. Desno: i u ovom periodu neizostavni ukras kamina je garnitura koja se sastoji od kaminskog sata i višekrakih svećnjaka. Ovaj primerak je od belog alabastera i pozlaćene bronze.

   Neoklasicizam, odnosno stil Luj XVI, je poslednji stil Starog režima kojim se završava jedna epoha. Čitav 18 vek obeležen je apsolutim primatom Francuske, odnosno dvora u Parizu, koji je diktirao modne trendove u lepim i dekorativnim umetnostima, utičući na čitavu Evropu. Ovo je vek kada je u Francuskoj dostignut vrhunac inventivnosti, luksuza, prefinjenosti, raznolikosti i zanatskog umeća koji su se odrazili na sve primenjene umetnosti. Tekovine 18. veka nikada neće biti prevaziđene iako će ostati glavni izvor inspiracije dizajnerima budućih generacija, posebno u drugoj polovini 19. veka kada dolazi do oživljavanja različitih stilova prošlosti, pri čemu rokoko i neoklasicizam spadaju među stilove na koje su se najčešće pozivali dizajneri nameštaja i ostalih ukrasnih predmeta.  

Sto koji je izradio Adam Vaisviler (Adam Weiswiler), jedan od najznačajnijih majstora sa izradu nameštaja druge polovine 18. veka. Sto je obložen metalnim pločicama koje su ukrašene aplikama od pozlaćene bronze. Friz koji sadrži fijoku dekorisan je motivima krilatih sfingi, voluta od lišća akantusa i folijažnim girlandama. Noge stola su u obliku torza ženskih figura i konusnih  polu – stubova. One su spojene poprečnim prečagama sa korpicom za saksiju za cveće u sredini. Sto se odlikuje vrhunskim umećem izrade i prelepom dekoracijom u duhu antičke umetnosti.