Srebro i pozlaćena bronza
Do danas nije
sačuvano puno predmeta od srebra iz 18 veka, zato što je bila uobičajena praksa
da se oni tope, zbog promene mode ili iz finansijskih razloga. Ipak u Parizu je
1750. godine bilo aktivno oko 500 zlataraskih radionica od kojih su mnoge
radile i za strane klijente. Zlatari su teško napuštali stil rokoko, sa svojim
kitnjastim, izvijenim, asimetričnim formama. Ipak stil neoklasicizam postepeno
uspeva da se nametne sa svojim ravnim linijama, elegantnim simetričnim formama
i svedenom dekoracijom. Tokom 1770-ih zlatari u svoj repertoar uvode motive kao
što su sfinge, grifoni i lavovi, kao i ornamente preuzete sa antičkih hramova.
Jednostavni oblici, pravih kontura bili su obogaćeni nizovima perli,
žljebovima, trakama i lovorovim lišćem. U tom periodu nastaju pravi minijaturni
spomenici koji ukrašavaju trpezarijske stolove tokom svečanih večera. Među
zlatarima se ističe Roetier (J.N.
Roettiers) koji je izradio po porudžbini Katarine Velike raskošan servis od
hiljadu komada koji je ona pokonila svom miljeniku princu Orlovu. Ovaj servis
je danas podeljen i nalazi se u nekoliko značajnih kolekcija.
Što se tiče
pozlaćene bronze, osim aplika za nameštaj, izrađivao se čitav niz sjajnih i
raskošnih predmeta sa osobenostima novog stila. Tu spadaju višekraki stoni i
zidni svećnjaci, mermerne i porcelanske vaze sa drškama i postoljima od
pozlaćene bronze i kaminski satovi. Među majstorima za izradu predmeta od
pozlaćene bronze najznačajniji je genijalni Pijer Gotijer (Pierre Gouthière) čije je umeće dostiglo najviši nivo u delima
zapanjujuće lepote, složenosti i prefinjene raskoši u neoklasičnom stilu. Ovi
premdeti se odlikuju savršenim dizajnom i izuzetnom završnom obradom sa
efektnim kombinovanjem sjajnih i mat površina. Među Gotijerovim klijentima bile
su aristokrate među kojima su najznačajniji grofica de Mazarin (Duchesse de Mazarin), grof d’Aumont (Duc d’Amount) i Madam de Bari (Madame du Barry) Madam de Bari je
poručila od Gotijera veliki broj ukrasnih predmeta i sitnica a ova porudžbina
će je doveti do finansijske katastrofe. Naravno postoji i veliki broj predmeta
izuzetne lepote i savršene izrade koji se ne mogu sa sigurnošču pripisati ni
jednom poznatom majstoru za izradu predmeta od pozlaćene bronze, tako da će
njihovi autori, iako zaslužni, zauvek ostati anonimni.
Levo: sosijera u obliku antičke uljane lampe. Desno:
supijera iz raskošnog servisa Grigorija Orlova.
Bronzani
zidni svećnjak najznačajnijeg majstora za izradu predmeta od bronze Pijera
Gotijera.
Levo: gorionik za miris od polu – dragog kamena jaspisa sa
aplikama od pozlaćene bronze koje je izradio Gotijer. Gorionik je izrađen po
uzoru na antički tripod. Dole sredina: vaza sa poklopcem od belog alabastera i
aplikama od pozlaćene bronze u obliku glava ovnova između kojih padaju cvetne
girlande koje obuhvataju telo vaze, tri izdužene, blago izvijene noge vaze se
završavaju kopitom ovna. Vaza počiva na okrugloj bazi. Dole levo: vaza od bledo
zelenog porcelana („seladon“) sa aplikama od pozlaćene bronze koje je vrhunski
izradio Gotijer. Posebno se ističu dve ženske figure koje stoje na mestu drški.
Levo: burmutnica sa likom Marije Antoanete je primer
dragocenih sitnica – „objecst de vertu“, koje su bile omiljene tokom čitavog 18
veka, kao mali statusni simboli i izrazi naklonosti koji su se poklanjali
prijateljima i ljubavnicama. Desno: i u ovom periodu neizostavni ukras kamina
je garnitura koja se sastoji od kaminskog sata i višekrakih svećnjaka. Ovaj
primerak je od belog alabastera i pozlaćene bronze.
Neoklasicizam, odnosno stil Luj XVI, je
poslednji stil Starog režima kojim se završava jedna epoha. Čitav 18 vek
obeležen je apsolutim primatom Francuske, odnosno dvora u Parizu, koji je
diktirao modne trendove u lepim i dekorativnim umetnostima, utičući na čitavu
Evropu. Ovo je vek kada je u Francuskoj dostignut vrhunac inventivnosti,
luksuza, prefinjenosti, raznolikosti i zanatskog umeća koji su se odrazili na
sve primenjene umetnosti. Tekovine 18. veka nikada neće biti prevaziđene iako
će ostati glavni izvor inspiracije dizajnerima budućih generacija, posebno u
drugoj polovini 19. veka kada dolazi do oživljavanja različitih stilova
prošlosti, pri čemu rokoko i neoklasicizam spadaju među stilove na koje su se
najčešće pozivali dizajneri nameštaja i ostalih ukrasnih predmeta.
Sto
koji je izradio Adam Vaisviler (Adam Weiswiler), jedan od najznačajnijih majstora
sa izradu nameštaja druge polovine 18. veka. Sto je obložen metalnim pločicama
koje su ukrašene aplikama od pozlaćene bronze. Friz koji sadrži fijoku
dekorisan je motivima krilatih sfingi, voluta od lišća akantusa i folijažnim
girlandama. Noge stola su u obliku torza ženskih figura i konusnih polu – stubova. One su spojene poprečnim prečagama
sa korpicom za saksiju za cveće u sredini. Sto se odlikuje vrhunskim umećem
izrade i prelepom dekoracijom u duhu antičke umetnosti.
