Neoklasicizam II deo

Nameštaj - komode

Nameštaj u stilu Luj XVI pripada tradiciji francuskog nameštaja 18. veka, koji se odlikuje vrhunskom izradom od najfinijih i najskupocenijih materijala uz primenu čitavog niza složenih tehnika konstrukcije i dekoracije. Nakon perioda tranzicije, kada na jednom istom komadu nameštaja koegzistiraju stil Luja XV i Luj XVI, potpuno preovlađuje neoklasični stil.

   Tip nameštaja koji je prošao kroz najveću transformaciju u periodu neoklasicizma bila je komoda. Asimetrija i vijugave konture rokokoa ustupaju mesto ravnim ivicama i površinama, a izvijene kabriole noge zamenjene su pravim nogama okruglog ili četvrtastog preseka koje se sužavaju u donjem delu i koje su često ukrašene žljebovima. Noge podupiru komode i konzole koje dobijaju pravougaoni ili polukružni oblik. Komode često imaju „izlomljnu“ prednju stranu, odnosno centrlani deo koji je blago istaknut u odnosu na uvučenu desnu i levu stranu, (to je tzv. „break front“) a gornja mermerna ploča prati ovakav raspored površina komode. Blago istaknut centralni deo može biti pravougaonog ili trapezastog oblika i uokviren je aplikama od pozlaćene bronze. Neposredno ispod gornje ploče nalaze se tri fijoke koje formiraju dekorativni friz, od kojih je centralna fijoka blago istaknuta napred u odnosu na levu i desnu fijoku, u skladu sa čitavim oblikom komode. Bočne strane komode mogle su biti ravne ili blago konkavno izvijene.

  Tip komode koji uživa veliku popularnost u ovom periodu je polukružna komoda odnosno komoda u obliku polumeseca. Takođe se uvodi tip komode sa dva bočna zaobljena elementa koja su najčešće bila otvorena sa nekoliko polica za izlaganje dekorativnih predmeta, ali su mogla biti i zatvorena u vidu dva polukružna ormančića.

   Intarzija ostaje omiljena tehnika i, ukoliko je to uopšte moguće, ona dostiže još veće savršenstvo nego u prethodnom periodu. Za izradu razrađenih intarziranih slika korišćeno je oko 60 vrsta skupocenog i egzotičnog drveta, uz više od 40 vrsta dostupnijeg domaćeg drveta. Polihromija je bila veoma poželjan efekat i kada prirodne nijanse drveta nisu bile dovoljne pribegavalo se veštačkom bojenju i umetanju drugih materijala kao što je na primer sedef. Ravne površine komoda, bez izražene podele između fijoka idealna su podloga za intarzirane slike na kojima su često prikazane antičke ruševine ili scene iz grčke i rimske mitologije, kao i muzički trofeji, buketi cveća u vazama ili slike iz Lafontenovih basni. Veoma je popularna i geometrijska intarzija sa motivima kao što su rombovi ili kvadrati koji se ponavljaju u beskonačnim nizovima proizvodeći interesantan optički efekat. Geometrijska intrazija poznata je i kao parketerija. Uvođenje geometrijske intarzije poklapa se sa strožim formama ravnih linija i odsustvom ranije inventivnosti.

   Kao i u prethodnom periodu popularni su i egzotični motivi, a luksuzni komadi nameštaja su konstruisani od panela od japanskog laka, na kojima su zastupljeni motivi pagoda, orijentalnih vrtova i pejsaža.

  Na nameštaju su i dalje prisutne aplike od pozlaćene bronze, ali u nešto manjoj meri, one su svakako delikatnije nego ranije, a pored sjajne završne obrade korišćen je i mat efekat. Aplike od pozlaćene bronze nisu bile potpuno lišene raskoši i prednje strane komoda bile su prekrivene bogatim girlandama, granama sa cvetovima ruža i zumbula i lepršavim trakama. Duž ivica komoda mogu se nalaziti karijatide od pozlaćene bronze. Pored toga, predivne aplike od pozlaćene bronze bile su u obliku cveća, voća, voluta, draperija, konopaca, lavova, palmeta i urni, pokazujući izuzetnu zanatsku veštinu majstora i livaca bronze. U repertoar opšte dekoracije ulaze i grifoni, satiri, nimfe, venci od lovorog lišća, lišće akantusa i rogovi izobilja, a ostaju popularni i floralni motivi i pastoralne scene iz prethodnog perioda.

(Nastavak objašnjenja za komode) Sredina desno: veoma slična komoda, koja za razliku od prethodne ima centralni panel u obliku trapeza. Izuzetno fine i raskošne aplike od pozlaćene bronze. Ispod centralnog panela nalaze s dva roga izobilja iz kojih izviru buketi cveća, a između njih je cvetni venčić. Autor obe komode je jedan od najvećih majstora za izradu nameštaja 18. veka, Žan – Anri Raizner (Jean-Henri Riesener). Dole desno: još jedno Raiznerovo remek delo, komoda sa blago istaknutim centralnim panelom dekorisanim intarzijom sa motivom klasične vaze sa buketom raznovrsnog cveća, ostali delovi komode su prekriveni geometrijskom intarzijom. Ispod gornje mermerne ploče nalazi se friz dekorisan aplikama od pozlaćene bronze, u sredini su isprepletene volute od lišća akantusa, a sa leve i desne strane i na bočnim delovima su tzv. „Vitruvijeve“volute (niz talasastih spiralno uvijenih voluta, naziv se odnosi na rimskog arhitektu Vitruvija -  Marcus Vitruvius Pollio koji je bio aktivan u I veku PNE). Duž zarubljenih ivica komode i oko centralnog panela takođe se nalaze izuzetno fine aplike od pozlaćene bronze u obliku lišća akantusa i mašnica. Noge se završavaju masivnim, pozlaćenim lavljim šapama i takođe su dekorisane pozlaćenom bronzom. 

 

Dah egzotike je i dalje bio popularan kao i u vreme Luja XV. Posebno reprezentaivni komadi nameštaja, poput ove komode koju je napravio majstor za izradu nameštaja Martin Karlin (Martin Carlonime), izrađivali su se od panela od japanskog laka. Ova elegantna komoda upotpunjena je izvanredno raskošnim aplikama od pozlaćene bronze u vidu venaca od lovorovog lišća i folijažnih girlandi i venčića koji su povezani trakama. Duž bočnih ivica nalaze se vitki stubovi, takođe od pozlaćene bronze. Kontrast u odnosu na tamnu boju lakirane komode čini gornja ploča od belog mermera. 

Gore: Izuzetno elegantna komoda obložena furnirom palisandera sa svedenim i prefinjenim aplikama od pozlaćene bronze. Sa svake strane nalazi se  polukružno zaobljen deo u vidu male ugaone komode sa vratima. Sredina: polukružno zaoblejna komoda u obliku polumeseca sa bočnim elmementima u vidu otvorenih polica za izlaganje ukrasnih predmeta. Obložena je furnirom mahagonija. Dole: prelep primerak lakirane i oslikane komode u obliku polumeseca. Pored malih monohromnih slika klasičnih tema u boji sepije, tu su i isprepletene trake i raznobojne cvetne girlande.  

Kabinet za nakit Marije Antoanete, nalazio se u njenoj spavaćoj sobi u Versaju. Ovaj veličanstveni i monumentalni komad nameštaja svedoči o kontinuitetu izrade izuzetno raskošnih primeraka u periodu Starog režima, koji se nadovezuje na tradiciju Luja XIV koji je favorizovao grandiozne enterijere opremljene odgovarajućim nameštajem. Kabinet je izrađen od mahagonija ali je on malo vidljiv zahvaljujući obilju aplika od pozlaćene bronze, karijatidama sa jonskim kapitelima, umetnutim metalnim pločicama sa sedefnim okvirima i pločicama od plavo – bele Vedžvud keramike. Na centralnom panelu nalazi se okrugli metalni medaljon sa klasičnom scenom u bareljefu. Na vrhu kabineta nalaze se tri klasične ženske figure među oblacima koje pridržavaju rog izobilja. Kabinet podupiru čunaste noge koje su ukrašene žljebovima i obavijene trakama od pozlaćene bronze, dok je donji deo zaštićen „kapicama“ takođe od pozlaćene bronze. Između nogu se nalaze tanane cvetne girlande sa malim medaljonima od Vedžvud keramike. Na centralnom ispustu na donjoj strani nalazi se još jedna kružna pločica od Vedžvud keramike. Gornji i donji friz prekriveni su pozlaćenom bronzom u obliku niza lišća akantusa.