Rokoko I deo

Rokoko –

ljubak, ženstven i kitnjast stil nove epohe

   Francuska se kao arbitar mode nametnula čitavoj Evropi već polovinom XVII veka u doba vladavine Luja XIV – Kralja Sunca (vladao 1643 – 1715), preuzevši tu ulogu od Italije. Za tu epohu se vezuje stil barok koji je bio monumentalan, veličanstven i formalan i potpuno je odgvarao težnjama monarha apsolutiste Luja XIV. Nakon njegove smrti 1715 život na francuskom dvoru se promenio, postajući manje formalan a više frivolan, što je uslovilo i nastanak novog stila. Prelazni stil između baroka i rokokoa je bio rižens i vezuje se za period vladavine regenta Princa od Orleana (Philippe D’Orléans) (vladao 1717 – 1724). Stil Luj XV koji se poklapa sa dugotrajnom vladavinom Luja XV (1724 – 1774) je stil rokoko.

   Termin rokoko potiče od francuske reči roccaile a odnosi se na dekoraciju malih pećina - grota u vrtovima francuskih palata čiji su zidovi bili obloženi kamenčićima i malim školjkama. Sam motiv školjke se često javlja na predmetima od porcelana, srebra i metala kao i na nameštaju iz XVIII veka.

   Glavne odlike novog stila su asimetrija, izvijena linija i obilje floralnih i folijažnih motiva i voluta u obliku slova „S“ i C“, kao i sveprisutni motivi školjke i kartuša, a ove karakteristike postaju najekstravagantnije u periodu vladavine Luja XV. Pored toga što su raskošni, enterijeri su ljupki i ženstveni, maštoviti i egzotični. Vijugava linija prožima sve elemente enterijera od štuko dekoracije i zidnih panela, preko nameštaja, ukrasnih predmeta od porcelana i metala do najmanjih upotrebnih predmeta. Omiljena dekorativna tema je cveće koje se nalazi svuda, to mogu biti grančice za pupoljcima, raštrkani buketići, korpe prepune najrazličitijeg cveća ili bogate cvetne girlande. Dekorativni motivi su lišeni simboličnog značenja i njihova jedina uloga je da izazovu prijatan estetski doživljaj.

   XVIII vek je bio era prosvetiteljstva čije su glavne ideje bile radoznalost i udobnost. On je iznedrio ličnosti kao što su Volter, Ruso i Molijer, ali i čuveni zavodnik Kazanova. Dolazi do razvoja filozofske misli u novom pravcu i otvaraju se novi horiznoti ljudske misli. To se odrazilo i na umetnost koja postaje slobodnija. Javlja se veliko interesovanje za egzotične i prekookeanske zemlje, kao i za proučavanje prirode a nova saznanja se odražavaju i na sve dekorativne umetnosti. Svet pirode je bio neiscrpini izvor inspiracije lepim i dekorativnim umetnostima. Filozof Ruso je pozivao na povratak osećanjima i spontanosti, srećnom životu koji je vođen instinktima. Nikada društvo nije bilo toliko bezbrižno kao u doba rokokoa. Aristokratija je bila arogantna, cenile su se vrline ali su se upražnjavali porci. Želja za komforom i intimnom atmosferom dovodi do kreiranja ljupkih predmeta i šarmantnog enterijera. Svi upotrebni predmeti morali su biti i lepi. Kralj Luj XV je bio veći osvajač ženskih srca nego teritorija i na njegovom dvoru žena dobija značajniju ulogu nego ikada do tad. Sveprisutne izvijene linije podsećaju na obline ženskog tela, a novi, treperavi stil je pravo oličenje ženstvenosti. Pozorište i muzika takođe puno doprinose širenju novog stila. 

                   

 Desno: Bušerov Portret Madam de Pompadur, ljubavnice Luja XV, koja je bila među najuticajnijim ličnostima svoje epohe i velika inspiracija umetnicima i dizajnerima. Levo: njena spavaća soba u Versaju se odlikuje intimnom atmosferom koja je bila veoma važna u rokoko enterijerima.