Art Nuovo - Emil Gale, III deo

Nansi – nacionalna

osećanja daju polet umetnosti

    Pariz je bio kulturna i intelektualna prestonica, sa operom, pozorištima i kafeima u kojima je zabava sa zanosnim igračicama koje su igrale kan – kan trajala do duboko u noć dok se točio šampanjac i ispijao apsint. U ulicama u centu grada nizale su se umetničke galerije, u aukcijskoj kući Druo održavale su se licitacije umetnina. U Parizu su se redovno organizovale izložbe od kojih su najspektakularnije bile internacionalne Univerzalne izložbe, koje su osmišljene u XIX veku kao veliki sajmovi umetnosti i industrije. Visoka buržoazija je sticala sve veću moć na društveno – političkom planu, dok se aristokratija povlačila u dekadenciju.

    Ipak jedan drugi francuski grad će preuzeti primat od Pariza, kada je u pitanju umetnost art nuova. To je bio grad u francuskoj pokrajini Loreni – Nansi. Ako se osvrnemo na istoriju nekadašnje prestonice vojvodstva Lorene, u XIX veku, videćemo da je francusko pruski rat koji se vodio 1870 – 1871 godine uticao na razvoj ovog grada. Posledica ratnog sukoba u kome su Prusi izvojevali pobedu bila je pripajanje velikog dela Alzasa i manjeg dela Lorene novonastaloj ujedinjenoj nemačkoj državi. Veliki broj francuskih porodica je emigrirao iz pripojenih oblasti i tokom narednih 30 godine broj stanovnika u Nansiju se udvostručio. Među izbeglicama bili su i mnogi talentovani umetnici i vešte zanatlije, a ovaj priliv stanovništva je doveo do značajnog intelektualnog, umetničkog i ekonomskog procvata u Nansiju. Pored toga dolazi do buđenja nacionalnog osećenja koje se odrazilo i na kreativnost umetnika koji su želeli da iskažu ljubav prema domovini usvajanjem i uobličavanjem lokalnog sveta flore i faune. Nansi je oduvek bio lep grad sa arhitekturom u rokoko stilu i kapijama od kovanog gvožđa iz istog perioda. Izvijene linije i asimetrija rokokoa naći će svoj odjek u umetnosti art nuova koja je nastajala u Nansiju krajem XIX veka.

Emil Gale –

flora i fauna kao apsolutni izvori inspiracije

  Umetnik raskošnog talenta i iskričave kreativnosti čija su dela sinonim za florani art nuovo stil je Emil Gale (1846 - 1904) iz Nansija. Njegov otac je bio vlasnik fabrike stakla (bavila se izradom stakla za ogledala) čiju je delatnost kasnije proširio i na izradu predmeta od keramike. U želji da njegov sin stekne što bolje obrazovanje otac ga šalje na klasične studije literature i retorike, ali Gale nakon godinu dana odlazi u Nemačku, u Vajmar, gde se posvetio sticanju znanja iz različitih oblasti koje su ga zanimale. Pohađao je časove istorije umetnosti, botanike, zoologije i filozofije, kao i kurseve crtanja i vajanja. Neko vreme je proveo u fabrici stakla u Maizentalu gde je učio tehnike obrade stakla iskazujući svoj poseban afinitet prema ovom materijalu. Od 1870 Gale je radio u porodičnoj firmi na dizajnu predmeta od keramike, da bi vremenom preuzeo i proširio posao objedinivši fabriku keramike, radionicu za izradu nameštaja i atelje za izradu predmeta od stakla.

   

   Gale je neko vreme proveo u Londonu i Parizu gde se u Muzeju Viktorije i Alberta i u Luvru susreo sa  starim venecijanskim, islamskim i dalekoistočnim staklom koje je na njega ostavilo jak utisak. Takođe je puno putovao po Loreni izučavajući biljni svet svoje pokrajine.  

   Romantizam i simbolizam u literaturi su takođe uticali na rad Emila Galea, a među njegovim omiljenim pisicima su bili Vikor Igo, Teofil Gotije i Šarl Bodler. Na nekim od svojih vaza on će ovekovečiti stihove velikog pesnika simboliste. Gale je veoma cenio i japansku umetnost, na sebi svojstven način je usvojio japansku estetiku kojoj je ostao dosledan tokom čitavog svog stvaralačkog života, što je posebno uočljivo na  njegovim  vazama koje nose natpis „à la japonica“. Poput japanskih umetnika on je bio u stanju da prenese na svoja dela tanani svet prirode, sa suptilnim bojama čija je harmonija dovedena do savršenstva, sa detaljno gotovo studiozno prikazanim najsitnijim detaljima poput žilica i pega na laticama cveta ali sa savršenim smislom za celinu. Njegove biljke se u fluidnom pokretu obmotavaju oko tela vaze, a dekoracija i oblik predmeta se međusobno dopunjuju i ističu. 
 

    

Vaza "A la japonica"

 

   Emil Gale je svakako najčuveniji po svojim kreacijama od stakla, ali on se bavio i keramikom i izradom nameštaja. Na predmetima od keramike je često prikazivao životinjski svet. Njegov nameštaj vijugavih kontura dekorisan marketerijom sa floralnim motivima za koju je koristio desetine različitih vrsta drveta takođe spada u remek dela art nuovo umetnosti. Svoju ljubav prema prirodi Gale je izrazio i natpisom koji je postavio na svoju radionicu za izradu nameštaja: „Moje korenje leži duboko u šumi“.